Opet sa vama

Pre par godina upustila sam se u avanturu zvanu blogovanje. Neiskusna tinejdzerka od 15-ak godina nije umela da se snadje bas najbolje u ovim vodama. Pisala sam svasta po blogu, nekima se to i dopalo. Kad god bi se nekome dopalo bila bih presrecna. Ali od pocetka sam znala da to nije to. Neko vreme sam se zaista trudila. Kako je vreme prolazilo moje interesovanje je naglo opadalo. Niko nije znao razlog tome. Da li je bila u pitanju skola? Ili nesto sasvim drugo, nikad mi nije bilo jasno. Pravo da vam kazem nije ni sad. Ko me je pratio, znao je da sam zaljubljenik u pisanje pesama, prica, citata..pa kad vec nisam uspela da postanem neka "normalna" blogerka, nastavila sam da pisem na papiru. Kroz par postova, kasnije, napisacu vam odlomke svojih dela.

Kako sam se odlucila da se opet upustim u ovu avanturu?
Nije mi trebalo dugo. Generalno sam sredjivala sobu. Nasla sam stare rokovnike u kojima sam pisala pesme koje su objavljene na mom blogu.
Pomislila sam da je sada prava prilika da se vratim zapocetom. Sada posle 5-6 godina, mislim da sam dovoljno sazrela, odrasla i da cu moci da se nosim sa svime sto blogovanje nosi.

Dragi moji, nadam se da cete biti uz mene, i da cete mi pomoci da se posle toliko vremena opet uklopim u ovoj sredini. Sad napokon mislim da je ovo pravi nacin za uzivanje u pisanju. <3
Do sledeceg blog posta ljubi vas i voli vasa Zorana ♥